Koren reči stres potiče od latinske reči stringere sa značenjem stegnuti, zategnuti ili naprezati. U prevodu sa engleskog jezika reč stres znači pritisak, napetost, opterećenje ili napor. Najšire rečeno, stres predstavlja svaki zahtev za novim prilagođavanjem koji sredina postavlja organizmu. Stres ne mora uvek biti negativan. Kada je prisutan u manjoj meri stres može biti koristan jer nam daje energiju i bolju fokusiranost. Međutim, kada je hroničan i preplavljujući može nepovoljno uticati na produktivnost i blagostanje, a čak može naškoditi i fizičkom zdravlju. Zbog toga je važno da naučite da prepoznate znakove upozorenja kod sebe i drugih i naučiti kako da se zaštitite od nepovoljnog uticaja stresa.

Osećati se tužno, ponekad iz nama znanih razloga, nije veliki problem, posebno ako uspevamo tu tugu da prevaziđemo. Problem nastaje kada tuga postane stalna, vidimo samo lošu stranu svega i osećamo se suvišnim. Šta nas čini depresivnim? Teško je to reći, jer se naše ličnosti razvijaju tokom dužeg vremenskog perioda i svako iskustvo utiče na nas. Razlozi za doživljaj depresije su mnogobrojni. Depresija može da se javi i kao reakcija na povređenost u međuljudskim odnosima, a može biti i posledica naših loših odluka. Možda smo i duboko u sebi zatrpali loše uspomene kojih se jedva sećamo. Ako se borite sa depresijom i pokušavali ste da se izvučete iz tog stanja, ali bez mnogo uspeha, ne odustajte od sebe i dajte priliku našim stručnjacima i učinite prvi korak da tugu i letargiju ostavite iza sebe.

S obzirom na to da je ishrana ključan faktor za održanje svakog organizma, očekivano je da svi mi u velikoj meri razmišljamo o hrani. Budimo se sa mišlju šta ćemo doručkovati, nedugo zatim smišljamo šta bismo mogli za ručak, a potom i za večeru. U nekim kulturama, kao što je naša, u velikoj meri je zastupljen kult hrane, pa se podrazumeva da nijedno okupljanje porodice i prijatelja ne može da prođe bez odgovarajuće zakuske. To je sve očekivano ponašanje i sastavni deo naše kulture. Ali šta kada postanemo preokupirani hranom? Šta kada krenemo da računamo svaku kaloriju koju unesemo i koliko fizičke aktivnosti je potrebno da se te kalorije sagore? Šta kada krenemo krišom da bacamo hranu da bismo time sakrili od ukućana da nismo pojeli svoj obrok? Šta kada krenemo da lažemo da smo već jeli ili da ćemo jesti u gradu? Šta kada nakon obroka sledi povraćanje? Šta kada osećamo snažnu grižu savesti kad nešto pojedemo? Kada razmišljanje o ishrani uzme pod kontrolu naš život i počne ozbiljno da narušava naš kvalitet života, tada govorimo o poremećajima ishrane. Prepoznali ste sebe ili nekog sebi bliskog u gornjim redovima? Ostanite sa nama, pokušaćemo da vam pomognemo.

Seksualno uznemiravanje je bilo koji vid seksualnog ponašanja koji na bilo koji način utiče na to da se osoba oseća poniženo, uvređeno ili uplašeno. Dobacivanje, fotografisanje i snimanje bez dozvole, pokazivanje intimnih delova tela, dodirivanje, uporno pozivanje na sastanak uprkos jasnom odgovoru da osoba nije zainteresovana, nazivanje neprimerenim nadimcima su sve oblici seksualnog uznemiravanja. Seksualno uznemiravanje je najblaži oblik seksualnog nasilja, ali može izazvati iste posledice. To su najčešće strah, poniženost, uplašenost, povlačenje u sebe. Za razliku od seksualnog nasilja koje je očiglednije, osoba koja trpi seksualno uznemiravanje može imati poteškoće da prepozna da je žrtva seksualnog uznemiravanja, može se osećati zbunjeno ili uveravati sebe da je umislila da nešto nije u redu. Takođe može da se desi i da okolina ne prepozna, već da uverava osobu da se radi o običnoj naklonosti. Ključna stvar u tome je vaš lični doživljaj. Ako se osećate loše, uvređeno, poniženo, ljuto to je znak da treba da se zaštitite i znajte da niste sami. Tu smo da vam pomognemo.

Noći providite budni zureći u plafon. Proveravate koliko je sati i koliko još imate do ustajanja i to vas čini još napetijim. Da, to je još jedna užasna noć koja zahteva tablete za spavanje.
 

Proubudili ste se u sred noći i ne možete ponovo da zaspite jer ste nervozni zbog sutrašnjeg dana. Zbog toga ste narednog dana umorni, bezvoljni i ne možete da se skoncentrišete.
 

Osnovni uzrok poremećaja spavanja je nerešen problem, napetost ili frustracija koja nije kanalisana i adresirana na konkretan uzrok. Nesanica se, osim u neprospavanim noćima, može manifestovati u obliku bolova u leđima, glavobolje, migrene, problema sa zglobovima, a može dovesti i do povećanja telesne težine i slabe cirkulacije. Dugoročno gledano, nesanica slabi našu otpornost na bolesti što dovodi do različitih organskih i psiholoških poteškoća.
 

Ako imate problema sa spavanjem koje do sada niste uspeli da rešite, javite nam se. Želeli bismo i možemo da vam pomognemo da prespavate celu noć.

Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj sa kojim se susretne svaki treći čovek u nekom periodu svog života. Anksioznost se definiše kao nedefinisani strah ili strepnja koji nema jasan i očigledan uzrok, već se manifestuje kao očekivanje da se nešto loše može desiti zbog čega se anksioznost često naziva i slobodno lebdeći strah. Anksiozni poremećaj dovodi do toga da osoba izbegava različite okolnosti koje izazivaju doživljaj anksioznosti zbog čega dolazi do značajnog narušavanja kvaliteta života. Ako često osećate snažnu uznemirenost koju ne možete da savladate i ako zbog toga izbegavate aktivnosti u kojima ste ranije uživali, javite nam se, možemo da vam pomognemo da se vratite starim zadovoljstvima.

Da li vam je potrebna časica alkohola da biste se opustili? Da li kada ste pod stresom palite jednu cigaretu za drugom? Da li uzimate psihoaktivne supstance da bi vam pomogle da se osećate bolje, drugačije, da lakše možete da podnesete svakodnevne zahteve realnosti? Da li vas alkohol i droge smiruju, ili naprotiv, one su te koje vas pune energijom? Jeste li već pokušali da smanjite njihov unos, ali niste uspeli? Možete li pomiriti samodisciplinu i žudnju? Ko je na kraju dana uobičajeni pobednik - čašica ili vi?
 

U slučaju da se teško nosite sa nemogućnosti da prestane sa konzumiranjem alkohola, droga i drugih supstanci, a želite da promenite stvari, tu smo, rado ćemo vam pomoći.

Vaš pametni telefon je uvek pored vas, postanete nervozni kada ne možete da ga pronađete. Neumorno proveravate sadržaje društvenih mreža, bez obzira na to gde ste i šta radite, ne možete čak da odete u krevet, a da ne proverite poslednje novosti, jer se bojite da ćete nešto propustiti. Osećate se kao da previše toga propuštate i da sve to ne možete kasnije nadoknaditi.
 

Ovako opisana situacija je karakteristična za FoMo - strah od propuštanja informacija, odnosno Fear of missing out. Strah od propuštanja informacija može se definisati kao tip digitalne zavisnosti i socijalne anksioznosti, odnosno kompulzivna zabrinutost da se može propustiti prilika za ostvarenje novog iskustva, nove socijalne interakcije, različitih profesionalnih i društvenih dobiti.
 

Ako sebe pronalazite u opisanoj situaciji i mislite da su društvene mreže preuzele kontrolu nad vašim životom, naši stručnjaci mogu vam pomoći da se oslobodite ovog tereta i živite život u kontaktu sa sobom, a ne sa algoritmima društvenih mreža.

Žalost je najčešće asocirana sa gubitkom značajne osobe u našem životu, ali može biti vezana i za gubitak zdravlja, posla, kućnog ljubimca, bliske relacije, prekid trudnoće, prijateljstva...Međutim ono što je zajedničko tugovanju i žalovanju jeste da se svako od nas drugačije nosi sa gubitkom dragih osoba, mesta, iskustava i stvari u našem životu. Drugačije rečeno, bol je subjektivni doživljaj i na različite načine ga manifestujemo. Neki ljudi tuguju nedeljama, dok drugima mogu biti potrebne godine. U svakom slučaju, tugovati je prirodno, a ono kroz šta prolazimo i kako se ponašamo tokom ovog procesa utiče na naš život, misli, uverenja, osećanja, ličnost i odnos sa drugima. Osećanja poput očaja, bespomoćnosti, povučenosti, osećanja preopterećenosti i straha mogu već sama po sebi biti bolna, ali zajedno mogu naneti više štete.

Ukoliko se osećate slično, možemo vam pomoći da kroz proces žalovanja prođete uz podršku i razumevanje, jer gubitak dovodi do promene života i podstiče ponovno upoznavanje sebe i upoznavanje sveta i života nakon gubitka.

Roditeljstvo predstavlja univerzalnu životnu ulogu pojedinca u odraslom dobu. Specifičnost ove uloge u odnosu na sve ostale društvene uloge vezuje se pre svega za njenu trajnost - bez obzira da li živimo u partnerskom sistemu ili ne, do kraja našeg života ostajemo u ulozi roditelja i ta uloga je sa biološkom datošću jedinstvena i nezamenljiva. Specifičnost ove uloge ogleda se u razmeni emocionalnih stanja, prava i obaveza, odgovornosti, zatim komplementarnosti potreba i u stalnim interakcijama unutar porodičnih subsistema na nivou roditelja i deteta, braće i sestara, partnera i izvanporodičnih sistema kao što su škola, vršnjaci, prijatelji, rodbina, posao...

Sa druge strane, važno je znati da motivi za roditeljstvo mogu biti: altruistički, narcistički, fatalistički i instrumentalni od čega će upravo kasnije i zavisiti funkcionalnost i stil porodičnog života.

Ako ste roditelj ili tek planirate da se otisnete u ovu jedinstvenu ulogu, naš tim stručnjaka vam stoji na raspolaganju oko pomoći za sve nedoumice, probleme i izazove koje roditeljstvo i planiranje porodice nosi sa sobom. Izgraditi čvrste odnose sa decom, podržati njihov zdrav razvoj i negovati partnerski odnos ne mora biti izvor frustracije, već put kreativnosti i inspiracije.

Čvrsti zdravi odnosi - bilo partnerski, porodični ili prijateljski - od vitalnog su značaja za naš doživljaj sreće i blagostanja. Specifičnost svakog od ovih odnosa leži u nivou funkcionalnosti, kompatibilnosti i usklađenosti sa potrebama i očekivanjima strana koje su u odnosu. Partnerski odnosi, kao jedan segment društvenih odnosa, okupiraju veći deo našeg života, oni su stub roditeljskih i porodičnih odnosa i podrška pojedincu u svakom mogućem smislu. Kako bismo bili produktivni u svakoj svojoj životnoj ulozi, pa i u partnerskoj, odnosi moraju da se održavaju, odnosno važno je da su odnosi koji se neguju bliski, kreativni i funkcionalni u pogledu otvorene komunikacije i brige o potomstvu. Sa druge strane, svesni smo da mnogo faktora utiče na partnerske odnose i svaka ljubavna veza je priča za sebe i jedinstvena je.
 

Ukoliko se u svom partnerskom odnosu suočavate sa nekim od disfuncionalnih obrazaca na nivou nezadovoljenih emocionalnih, intelektualnih, duhovnih ili seksualnih potreba, tim naših porodičnih i partnerskih terapeuta je tu da vam pomogne da razrešite nastale krize i nastavite da gradite odnos u kojem se osećate zadovoljno svojom partnerskom ulogom.

Razvod predstavlja vanrednu razvojnu krizu koja prekida životni ciklus porodice i usmerava ga u drugom pravcu. Za razliku od drugih porodičnih događaja koji su praćeni ritualima, razvod je gubitak porodičnog identiteta bez rituala i legalne krivice, praćen emocionalnom krivicom sa kumulativnim efektom u pogledu legalnih, socijalnih, psiholoških i ekonomskih posledica. Najčešći faktori koji utiču na pokretanje razvoda su nezadovoljstvo brakom, partneri više ne ispunjavaju potrebe na dovoljan ili zadovoljavajući način, povlače se pozitivna osećanja i komunikacija, a odnos se pretvara u beskrajne primedbe, borbe, optuživanje, osećanja izdajstva, razočarenja, neshvaćenosti i odbačenosti. Za oba partnera, razvod je bolan psihološki proces praćen različitim teškim osećanjima.

Naš tim sistemskih porodičnih i partnerskih psihoterapeuta je tu za vas da vam pomogne pri razrešavanju konflikata, ispitivanju ljutnje, poboljšavanju komunikacije i traženju načina da se na konstruktivan i što manje bolan način izborite sa krizom koja je prouzrokovana razvodom.

Psihološko blagostanje, odnosno wellbeing kao psihološki koncept sastoji se pre svega od iskustva blagostanja i balansa na nivou fizičkog i mentalnog zdravlja. Faktori kojima se definiše postojanje ovog iskustva u životu pojednica su visok stepen autonomije, optimalno fizičko okruženje, postojanje, pozitivnih odnosa sa drugima, svesti o svojim snagama (samoprihvatanje), jakom osećanju svrhe i smisla života, kao i ličnog rasta i razvoja u pogledu održavanja zdravih navika i odgovornog odnosa prema sebi.

Praksa i rad sa ljudima različitih profila pokazuje da je u vremenu u kojem živimo teško i zahtevno izgraditi i održavati ovo iskustvo psihološkog blagostanja. Ako imate utisak ili saznanje da ste na nekom od navedenih nivoa ugroženi ili nezadovoljni, tu smo da zajedno sagledamo alternative i dođemo do predloga i rešenja koja će doprineti boljem iskustvu wellbeing-a.

Prirodne, biološke, socijalne, individualne, razvojne i akcedentne krize su životni događaji koji "zakače" ili barem okrznu prosečan životni vek svakog čoveka. Neke od ovih kriza, kao što su razvojne i biološke, dolaze spontano, u manjoj meri smo ih svesni i uglavnom iz njih izađemo zreliji, svesniji, odgovorniji i sigurniji. Sa druge strane, neke krize dođu neočekivano, pod uticajem spoljašnjeg faktora, bez namerne i svesne kontrole od strane onih koji su njome pogođeni.
 

Bez obzira koji su uzroci nastanka krize i da li krizu sagledavamo kao priliku za razvoj ili kao pretnju, istina je da su to prekretnice u ljudskom životu posle kojih uglavnom više ništa nije isto. Takođe, svako od nas u susretu sa promenom i gubitkom ravnoteže ponaša se i reaguje drugačije, a posledice često mogu biti duševne patnje i telesne tegobe.
 

Tim naših stručnjaka iz oblasti savetovanja i psihoterapije vam može pomoći da prepoznate unutrašnje mesto na kojem se javila kriza, da uspešno prihvatite promene i sagledate smisao krize kao prilike za sticanje blagostanja i ličnog razvoja.

Trauma je svaki životni događaj koji uzrokuje pretnju našoj sigurnosti i potencijalno ugrožava naš vlastiti život ili život drugih. Kao rezultat toga, osoba doživljava visok nivo emocionalnog, psihološkog, i fizičkog stresa koji privremeno ometa sposobnost za normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu. 

Traumatsko iskustvo je:

• iznenadno , neočekivano i izvan uobičajenog iskustva
• prevazilazi sposobnost pojedinca da se zaštiti
• ugrožava referentni sistem osobe, njene psihološke potrebe i kognitivne sposobnosti

Zajednički imenitelj svih trauma je osećanje velikog straha, bespomoćnosti, gubitka kontrole i pretnje uništenjem, a usled intezivnog i jakog odgovora organizma na stres, traumatsko iskustvo menja neurobiologiju mozga, odnosno doživljaj traume utiče na fizičke promene na mozgu. Traumatska iskustva mogu biti uzrokovana iznenadnim nesrećama, gubitkom voljenih osoba, pretnjama i agresijom, seksualnim napadom ili napadom povezanim sa alkoholizmom. Posledice trauma se manifestuju na različite načine u vidu povlačenja, agresivnosti, prekomerne osetljivosti, poremećajima spavanja, čestom promenom raspoloženja i anksioznosti. Takođe, može doći i do razvoja straha od određenih ljudi i mesta u vidu fobija ili kompulsivnih radnji..
 

Međutim, dobra vest je da se traume mogu prevazići uz pomoć stručnjaka, stoga smo tu, kontaktirajte nas, želeli bismo da vam pomognemo u suočavanju sa traumatskim sećanjima i bolnim mestima.

Reč komunikacija potiče od latinskog glagola communiciare i znači “učiniti zajedničkim”, odnosno, saopštiti i razmeniti. Dakle, cilj komunikacije nije ništa drugo, no uspostavljanje međuljudskih odnosa. Isto tako način funkcionisanja i sve što radimo u životu neodvojivo je od komunikacije, čak i razmišljanje, kada smo sami, spada u komunikaciju. S druge strane, komunikacija se ne vezuje isključivo za jezik i reči (verbalna komunikacija) već i za položaj i pokrete tela tzv. govor tela (neverbalna komunikacija).
 

Međutim, upravo izostanak svesti i znanja o značaju efikasne komunikacije vrlo često dovodi do nesporazuma i kvarenja odnosa, kako sa bliskim osobama, tako i unutar poslovnog okruženja. Radi se o razumevanju emocija i namera koje stoje iza informacija koje želite da druga strana usvoji. Takođe, važno je znati da osim što putem komunikacije možete jasno preneti poruku, morate i da slušate na način koji sagovornik zna da razumete emocije, namere i potrebe koje želi da vam saopšti.
 

Bez obzira pokušavate li poboljšati komunikaciju sa svojim partnerom, decom, šefom ili kolegama, razumevanje i razvoj veština komunikacije može produbiti vaše veze s drugima, izgraditi veće samopuzdanje, poverenje i poboljšati timski rad, ali i uticati na rešavanje problema i emocionalno zdravlje.
 

Tu smo da vas čujemo i razumemo, kontaktirajte nas da komuniciramo.

Samosvest podrazumeva svest o sebi, o svojim istinskim osećanjima, željama i mislima, o svojim postupcima i osobinama, mogućnostima i ograničenjima. Takođe, saznanja o sebi uključuju i svest o svojim vrednostima, kapacitetu volje i stepenu razvoja unutrašnje, odnosno spoljašnje motivacije. Nazivamo samosvesnima one ljude koji sebe uvažavaju i cene, koji imaju unutrašnji lokus kontrole i koji uspešno balansiraju između ličnih potreba i potreba sredine. Ove dve dimenzije su usko povezane i ako ne poznajemo sebe, ne možemo da znamo ni kuda da usmerimo i kako da razvijamo svoje potencijale i ostvarimo svoje ciljeve.
 

Upoznati sebe nije nimalo lak zadatak, jer rad na ličnom prostoru zahteva dolaženje u kontakt sa delovima sebe koji su često u vlasti davno stečenih uverenja o tome kakvi treba da budemo da bismo bili vrednovani, voljeni i prihvaćeni, jednom rečju dobro prilagođeni. Iz istog razloga se često dešava da sebe naizmenično ili potcenjujemo ili precenjujemo, uz osećanje duboke nesigurnosti koja je posledica udaljenosti od sebe i ne može se ukloniti dok se ne približimo sebi.
 

Ukoliko ste se zaglavili na putu do sebe, tu smo da vam pomognemo da sebe bolje upoznate, razumete i prihvatite, što često i jeste jedan od prvih koraka tokom psihoterapijskog procesa.

Prema statističkim podacima svetske zdravstvene organizacije prosečno utrošeno vreme koje osoba provede na poslu je 90.000 sati života, što predstavlja jednu trećinu našeg ukupnog životnog veka. Osim što nas ovaj podatak podseća da se sa kolegama neretko viđamo češće, nego sa porodicom i prijateljima, on je takođe važan i iz ugla mentalnog zdravlja i opšteg doživljaja blagostanja koje utiče na kvalitet vremena koji provedemo u druženju sa porodicom i prijateljima. Međutim, šta se dešava kada poslovni život postane teret koji teško nosite? Počinjete da se osećate iscrpljeno i hronično umorno, dan pre odlaska na posao ste napeti i neraspoloženi, osećate se preopterećeno, nemate poverenja u kolege i ne vidite smisao u onome što obavljate, drugim rečima razočarani ste i malodušni. 

Ovo su samo neki simptomi koji se mogu javiti kada je narušena klima poverenja i doživljaja svrsishodnosti u random okruženju. S toga, ukoliko neki od navedenih opisa reflektuje vaše trenutno stanje na radnom mestu, kontaktirajte nas, naš tim stručnjaka je tu da vam pomogne da preostale godine svog radnog veka ispunite uspehom, zadovoljstvom i blagostanjem. 

Obično se kaže da to što smo deo porodice čini nas zaštićenim,  jakim i otpornim na životne izazove. Međutim, ovo ne mora uvek biti tačno, jer život u porodici može predstavljati zatvor gde ste žrtva verbalnog i fizičkog zlostavljanja. U takvom porodičnom okruženju živite u stalnoj strepnji da li će vas neko (zlostavljač) kriviti i vikati na vas bez razloga? Da li će biti agresivan prema vama ili vašem detetu kada ste odsutni? Osećate ogromno olakšanje kada osoba napusti kuću, i postanete veoma nervozni kada se vrati. Plašite se da bi razvod mogao rezultirati fizičkim nasilje, oduzimanjem prava na starateljstvo ili pretnjama da ćete biti lišeni imovinskih prava i osnovnih prava na život. Sve ove navedene tvrdnje opisuju nasilje u porodici koje obuhvata svesno zanemarivanje i omalovažavanje drugih, verbalno, fizičko, mentalno, materijalno i seksualno zlostavljanje osobe. Jedina svrha nasilja i zlostavljanja se jeste imanje potpune kontrole nad žrtvom. Zlostavljač koristi strah, krivicu, postiđivanje, sram i zastrašivanje da vas iscrpi i drži pod kontrolom. Nasilje u porodici i zlostavljanje se mogu dogoditi svakome i žrtve nasilja mogu biti i deca i žene i muškarci. 

Kroz psihoterapijsko iskustvo i rad sa žrtvama nasilja svesni smo koliko je teško i zahtevno izaći iz ovog svojevrsnog pakla od života i spasiti se od nasilja. I zato, ako odlučite da nas kontaktirate, naši stručnjaci će vam, uz puno razumevanja i diskrecije, pomoći da se izborite sa ovim teškim temama, bez ikakve bojazni da bi ste na bilo koji način mogli biti osuđeni, kritikovani ili odbačeni.